Arhitektonski studio Saurus je dobio treću nagradu na konkursu. Ideja je bila prezahtevna za investitora uzimajući u obzir rokove za realizaciju.

Ovu česmu na Kalemegdanu posvećujemo japanskom narodu u znak zahvalnosti za pomoć koju su nam pružili u teškim trenucima. Japan je zemlja i duhovno i prostorno daleka. U vremenu kada se fizičke razdaljine brišu putem "world wide web"-a pokušali smo da se u ovom globalnom virtuelnom svetu približimo i svoj poklon podarimo svakom japancu. On će ga videti u Google map-u , Google Earth-u, internet aplikacijama koje omogućavaju lak pregled celokupne površine planete u vidu satelitskih snimaka putem interneta. Na ušću dveju reka, u starom utvrđenju prepunom istorijskih slojeva videće ga kao jedan od osnovnih znakova iz japanskog pisma koji označava suštinski sastojak prirode - vodu.

Ako iz bilo kog razloga on iz daleka zaluta među ovim zidinama iznenadiće se kada čuje kako u Beogradu ljudi nevešto, ali neobično često ponavljaju, zapravo, svaki put kada piju vodu, njemu poznati, zvučni deo istog pojma - Mizu!

Nigde na česmi, u mas-medijima nije istaknuto uputsvo o korišćenju. Građani postepeno osvajaju urbanu tajnu koja se prenosi usmenim putem, kao gradski trač. Predviđamo da će ovaj nematerijalni aspekt otkrića u kolektivnoj svesti grada, stalno se iznova obnavljajući kroz nove generacije,trajati duže od samog materijala, što je još jedan naklon japanskoj filozofiji.

Na lokaciji smo ispravili grešku u prostoru kojom se prostor definisan sa četiri drveta tretira kao nezavisna celina. Potencijal ovog izolovanog ostrva je otključan i oslobođen se prolio na ceo plato u nivou. U obradi partera to se ogleda u jednoj visinskoj koti i moru granitnih kocki po kome plutaju koncentrični krugovi zelenila. Time smo ceo trg aktivirali u funkciji česme sa obodno raspoređenim sedećim pozicijama za predah i posmatranje.

Žiri konkursa:
Branislav Mitrović, dipl.inž.arh.,redovni profesor Arhitektonskog fakulteta i članovi: Darijan Mihajlović, član gradskog veća, Tetsuya Tsubota, prvi sekretar Ambasade Japana u Srbiji, Marina Andrić, istoričar umetnosti i Ksenija Kostić, dipl.inž.arh GSP Beograd.